Kada se, recimo, folk pevačica fotografiše u majici koja nosi jasnu poruku vezanu za konkretnu subkulturu, to umanjuje vrednost i simboliku ove poruke.

Velika zvezda osamdesetih, kantautor Lojd Kol, nedavno je prvi putu u ovom deluEvrope održao koncert u Ustanovi kulture „Palilula", Njegov nastup bio je šlag na torti drugog Paralela - Beogradskog festivala subkulture koji je raznovrsnim programima okupio oko 2000 fanova alternativne pop kulture. Izložene su slike Disciplina haosa" Luke Dedića, maske Saše Markovića Mikroba, u Muzeju Jugoslovenske Kinoteke predstavljeno je više od četrdeset strip tabli sa legendarnim filmskim junacima („Film u stripu"), prikazano je pet muzičkih dokumentaraca (revija „Paradocs"), održane su strip radionice, a nagrađeni su i autori najboljih crteža u okviru Fejsbuk takmičenja „Strip i ploče".

Veoma posećena bila je tribina „Uticaj subkultura na razvoj mladih" koja je u saradnji sa Institutom za psihologiju održana na Filozofskom fakultetu.

Kako danas afirmisati alternativnu pop kulturu i subkulture u Srbiji? Valentina Macura autor festivala Paralel kaže da imamo raznovrsnu scenu, ali je neophodan fleksibilniji odnos države i medija prema svemu što izlazi iz okvira takozvane mejnstrim kulture. Ukratko, dobar društveni ambijent preduslov je ne samo za „zvaničnu", elitnu, već mnogo više za alternativnu kulturu.

Nažalost, jasno je da ovaj oblik kulture najmanje interesuje one koji kreiraju kulturnu politiku i da već decenijama alternativna pop scena kod nas funkcioniše po principu lične incijative i ogromnog entuzijazma. Ni većina medija nije zainteresovana za podržavanje stvaralaštva u oblasti popularne kulture, a koliko je teško opstati na tržištu i kontinuirano promovisati ove sadržaje u Srbiji najbolje svedoči primer odličnog portala Pop boks koji je nedavno ugašen.

Festival Paralel otvorio je i vrlo zanimljivo pitanje uloge subkultura u našem društvu. Raznolike subkulture jesu metafora savremenog građanskog društva u kome različite realnosti i urbani folklori koegzistiraju jedni sa drugima. I kao što se popularna kultura u svetu i kod nas sve više preklapa i fuzioniše s kulturom glavnog toka, tako su i sve manje očigledne granice koje dele kontra kulturu od mejnstrima. Tako su mladi koji su prisustovali tribini na Filozofskom fakultetu s negodovanjem prokomentarisali da subkulturni način oblačenja postaje opšte prihvaćen. Kada se, recimo, folk pevačica fotografiše u majici koja nosi jasnu poruku vezanu za konkretnu subkulturu, to umanjuje vrednost i simboliku ove poruke.

A šta je sa domaćim hipsterima, da li i oni devalviraju ili afirmšu alternativnu pop kulturu? Sociolozi i psiholozi se slažu da hipsteri nepredstavljaju subkulturu, već su negacija svega što bi kontra kultura trebalo da predstavlja. Identitet hipstera je pre svega povezan s potr ošnjom (određenom garderobom, 6rendovima, stilom, dizajnom) i zato oni ne mogu biti subverzivni a subverzija predstavlja jednu od važnih odlika subkultura.

Mogućnosti za afirmaciju alter nativne popularne kulture i subkultura pružaju se na internetu. Zvuči neverovatno, ali ovaj medij kod nas nijedovoljno iskorišćen za upoznavanje najšire publike sa ovim fenomenima. Nekada smo imali fanzine, sada je internet pravi prostoru kome se mogu predstaviti drugačiji pogledi na kulturu.

Ono što takođe, nedostaje jeste slika alternativne popularne kulture izvan Beograda. Decentralizacija je i u ovoj oblasti neophodna. Upravo to bi mogla da bule glavna tema nekog Budućeg festivala!

Maja Vukadinović, POLITIKA - Kulturni dodatak, 12.10. 2013.