O klikabilnosti - Gde stanuje pažnja?

klikabilnost2

U saradnji sa Institutom za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, treću godinu za redom, organizujemo otvoreni tribinski program. Ove godine, tribina će se odvijati u Mikseru, u četvrtak, 8. oktobra, od 17 časova, a tema je fenomen klikabilnosti koji su doneli on-line mediji. Zašto klikćemo, odnosno otvaramo na net-u, baš određene teme, zbog čega uglavnom najrogobatniji naslovi beleže najveći broj klikova, odnosno pažnje... i mnoga druga pitanja u vezi sa pažnjom savremenog čoveka, okruženog modernim medijima.

Učestvuju:

  • dr Ivana Stepanović Ilić, Institut za psihologiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
  • Dobrinka Kuzmanović, Fakultet za medije i komunikacije, Univerzitet Singidunum
  • dr Zora Krnjaić, Institut za psihologiju, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
  • Aleksandra Nikšić, urednica portala Vice
  • dr Dragan Veselinović, Fakultet Dramskih Umetnosti
  • Ivan Lalić, dramaturg, direktor Mikser House

Moderator: Valentina Macura, dipl. Etnolog i Antropolog /Festival Paralel/


 

Psihološki vodič kroz društvene mreže - Nađa Šarenac, psihoterapeut

Fenomen društvenih mreža izvršio je skoro revolucionarni uticaj na polju komunikacija.Stvorena je virtuelna realnost, koja omogućava ne samo bržu razmenu informacija, već i zadovoljavanje čitave hijerarhije ljudskih potreba.

Društvene mreže su vid socijalne platforme, koja stimuliše ljude na aktivnost i interakciju. Ljudska bića su rođeni lovci-sakupljači, sa izraženom potrebom za prikupljanjem novih informacija, njihovom obradom i integracijom u postojeći sistem znanja i verovanja o sebi, svetu i drugim ljudima. Naš mozak traži konstantnu stimulaciju, a društvene mreže itekako zadovoljavaju ljudsku radoznalost, aktiviraju instinkt sakupljača i obezbeđuju emocionalno zadovoljstvo kao nagradu. Psihološka istraživanja su pokazala da se pri korišćenju društvenih mreža u mozgu angažuju takozvani “centri za zadovoljstvo”, isti oni koji nam obezbeđuju osećaj prijatnosti, koji imamo prema stvarima poput hrane, seksa, novca i društvene prihvaćenosti. Luče se i veće količine dopamina i oksitocina, hormona povezanih sa ponašanjem koje vodi nagradi, zajedništvu i sigurnosti. Izračunato je da 10 minuta provedenih na socijalnim mrežama može dovesti do povećanja nivoa oksitocina i za 13%.

Jedna od najpopularnijih socijalnih mreža je Facebook. Korisnici ove društvene mreže u stanju su da satima proveravaju svoje notifikacije, dopunjavaju svoj profil i proveravaju koje su fotografije okačili njihovi prijatelji. Važno je biti u toku sa novim dešavanjima. Za pristalice ove socijalne platforme, ukoliko niste podelili svoj život na društvenoj mreži, on kao da se nije ni desio. Šta je to što ovaj medij čini toliko privlačnim, pa mu se stalno vraćamo? Šta nas to tera da lajkujemo, šerujemo i komentarišemo?

Psiholozi su došli do zaključka da ljudi posvećuju 30 – 40% razgovora na pričanje o sebi, a taj procenat u online komunikaciji raste i do 80%.

Kada pravimo facebook profil, imamo neograničeno vreme za samoprezentaciju. Možemo selektivno da pokazujemo one aspekte selfa, za koje smatramo da će se svideti drugima. Mi zapravo kreiramo idealnu sliku sebe, onako kako želimo da nas drugi vide. Psihološke studije pokazuju da dolazi do širenje zenica dok gledamo sopstveni profil, kao i do prijatnih osećanja, koja utiču na povećanje samopouzdanja. Takođe, prijatne emocije izazivaju i pozitivne reakcije drugih ljudi na naše postove.

Sa svakim lajkom određenog posta, fotografije, usluge ili proizvoda, specifičnog brenda, mi dajemo informacije o sebi. Kada bismo pratili sve aktivnosti prosečnog korisnika Facebook-a, mogli bismo da napravimo psihološki profil te osobe. Mogli bismo da spoznamo njegove potrebe, interesovanja, sistem vrednosti, pa čak i neke karakterne osobine.

Kada lajkujemo post, to ne činimo samo kako bismo potvrdili svoj identitet, več i iz želje da podelimo osećaj solidarnosti ili zajedništva. “Like“ je način da pokažemo prijatelju da cenimo i vrednujemo naše prijateljstvo, i da ga na ovaj način učvrstimo i pojačamo bliskost. Ljudi imaju urođenu potrebu za zajedništvom i deljenjem realnosti, jer tek kroz odnos sa drugim, mi uspevamo da damo značenje sopstvenom iskustvu. Društvene mreže mogu da budu način pokazivanjavirtuelne empatije, saosećanja sa tuđim bolom i nepravdom i indikator su empatije i u realnom svetu.

Naravno, lajkujemo određene sadržaje i iz čisto praktičnih razloga, kada želimo da dobijemo neki proizvod na akciji, kupon, vaučer, da učestvujemo u takmičenju, očekujuči da budemo nagrađeni.

Što se tiče “šerovanja“, tu opet dolazi do aktivacije naših centara za zadovoljstvo. Kako smo društvena bića, sama misao “o deljenju“ aktivira pomenute centre.

Mario Pilar, marketinški stručnjak i preduzetnik, podelio je u svojim radovima sledeće zanimljivo istraživanje „New York Times“-a koje je pokazalo kojih su 5 glavnih razloga za šerovanje na Facebook-u:

  • Kako bismo podelili zanimljiv ili značajan sadržaj sa drugima. 49% ispitanika je reklo da šerovanje omogućava da podele sa drugima proizvode koji im se dopadaju i čak promene nečije mišljenje o njima i podstaknu ih na akciju,

  • Da bismo pokazali drugima ko smo mi. 68% ispitanika je odgovorilo da šeruju stvari kako bi drugi ljudi bolje razumeli kakvi su oni i šta vole,

  • Kako bi razvijali i održavali veze. 78% ispitanika reklo je da im šerovanje pomaže da se povežu sa ljudima sa kojima bi inače teško ostali u kontaktu,

  • Zarad osećaja ispunjenosti. 69% ljudi reklo je da šeruju sadržaj jer im to pruža osećaj da su deo nečega,

  • Da bismo informisali druge o stvarima do kojima nam je stalo. 84% ispitanika šeruje jer je to dobar način da podrže teme do kojih im je stalo ili nešto u šta veruju.“

Kada je reč o ostavljanju komentara, oni pomažu ljudima da se osećaju manje usamljenim. Komentar je složeniji nivo komunikacije od lajka, i omogućava veću međuljudsku povezanost. Deljenje zajedničkih vrednosti i interesovanja sa drugima pojačava povezanost. Takođe, čitanje komentara na različite teme, pomaže nam da procesuiramo informacije i razmotrimo različita gledišta pre nego što formiramo sopstveni stav. Komentari su jaki emocionalni pokretači i mogu da izazovu kako prijatne, tako i neprijatne emocije. Svakako, na društvenoj mreži imamo izbor koga ćemo pratiti, a koga ne, uvek možemo izbrisati komentar koji je neko posatavio na našu stranicu, ukoliko nam ne odgovara, prijaviti korisnika koji ostavlja uvredljive i agresivne komentare, uz mogućnost blokiranja tog pojedinca, čime je onemogučen da pristupi našem profilu, ili da nam ostavi poruku.

Pored pozitivnih efekata koje imaju društvene mreže u smanjenju usamljenosti, podsticanju prosocijalnog ponašanja, deljenju svojih razmišljanja i interesovanja, treba istaći i one loše strane .

Svako preterano korišćenje virtuelne realnosti, udaljava nas od realnog života. Virtuelna realnost ne može biti surogat prave realnosti, već samo dopunska aktivnost. Iako korišćenje društvenih mreža podstiče mentalnu aktivnost, ono istovremeno smanjuje vreme za društvene aktivnosti , sportske i fizičlke aktivnosti van kuće. Naravno, ništa ne može zameniti kontakt uživo, specifičnu atmosferu i razmenu energije i složenih emocija u socijalnom kontaktu.

Mlade generacije, koje odrastaju na modernim tehnologijama, gube na učenju socijalnih veština koje su im potrebne u stvarnom životu. U živom kontaktu, ne krijemo se iza kompijutera i promišljamo odgovarajući odgovor, već moramo brzo da odreagujemo, a to se uči iz iskustva. Takođe, deca, čija se komunikacija najčešće vodi elektronskim putem imaju nisku tolereranciju na frustraciju, izbegavaju neprijatnosti i konflikte po svaku cenu, jer ne poseduju veštine potrebne za razrešavanje konfliktnih situacija, a koje vode razvoju ličnosti.

Sa druge srane, kako su profili korisnika društvenih mreža zapravo idealna slika našeg selfa, samim tim očekivanja koja imamo vezano za neku osobu koju treba lično da upoznamo su velika, i teško ih je ispuniti. Ljudi imaju tendenciju da idealizuju osobu, čiji profil prate i da projektuju u nju sopstvene želje i potrebe. Tu onda može doći ili do straha da ćemo biti odbijeni ili “raskrinkani“, kada nas neko zaista upozna sa svim našim manama i vrlinama, ili da se i sami razočaramo kada shvatimo da je osoba sa kojom se upoznajemo zapravo produkt naše idealizacije, i obrnuto. Iz tog razloga, mladi ljudi se danas najčešće zadržavaju na površnim odnosima, ne insistirajući da se prijateljstva iz virtuelnog sveta prenesu u stvarni.

 

 

Prev Next Page:

Večernja berza vinila za 1. dan škole

povezani članci

Večernja berza vinila za 1. dan škole

Ukoliko vam se dopao aprilski Record Store Day, u Čumiću, kao i Beograd Voli Ploče, 2016. na Cvetnom Trgu, svideće vam se i večernja berza gramofonskih ploča u okviru Večeri...

Opširnije...

Bane Kerac na Danima stripa

povezani članci

Bane Kerac na Danima stripa

Nakon Dana stripa u novobeogradskom Merkatoru (25-27.8), prvog vikenda u septembru, 2. i 3.9, manifestacija se seli u Mercator centar u Novom Sadu. Novosađane očekuju berza stripova, filmskih i strip...

Opširnije...

Drugi Paralel Vision

povezani članci

Drugi Paralel Vision

Drugo izdanje Festivala muzičkog filma - Paralel Vision (Paralelne vizije), nastalog saradnjom Beogradskog festivala subkulture - PARALEL i distributerske kuće Visionary Thinking, odvijaće se od srede, 13. do nedelje, 17....

Opširnije...

Filmska muzika u Čiltonu

povezani članci

Filmska muzika u Čiltonu

Povodom drugog izdanja Festivala muzičkog filma - Paralelne vizije /13-17. septembar, bioskop Doma omladine/, u petak, 11. avgusta, od 21 do 01č, puštamo omiljenu filmsku muziku, što znači i domaću...

Opširnije...

Dani stripa / 25-27. avgust

povezani članci

Dani stripa / 25-27. avgust

Berza stripova, prodajna izložba, besplatna strip radionica..., odvijaće se u novobeogradskom Mercator centru, tokom poslednjeg vikenda u avgustu. Najnovija izdanja, kao i proverene starije naslove doneće izdavači, među kojima su i...

Opširnije...

Novi albumi Đorđa Miljenovića

povezani članci

Novi albumi Đorđa Miljenovića

U godini kada obeležava čak dve decenije zastupništva čuvene Warner Music etikete za Srbiju - Mascom Records, s velikim zadovoljstvom najavljuje i istovremeni izlazak čak dva nova albuma multi-talentovanog muzičara...

Opširnije...

Facebook

fb radionica 2015 web

Kontakt

PARALEL

Beogradski

Festival

Subkulture

E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.